Српска Православна Епархија сремска 

Епархија сремска, прво са седиштем у манастиру Крушедолу, касније у манастиру Хопову, основана је 1500. године, кад је софијски митрополит Калевит замонашио Ђорђа Бранковића, давши му монашко име Максим. Тада је Епархија сремска спојена са Митрополијом београдском под називом Митрополија београдска и сремска. Сходно томе, први архијереји носе звање „митрополита београдског и сремског“. 

Уздизање значаја епархије везано је за раздобље бурне изградње фрушкогорских манастира, које се може ограничити на време боравка чланова породице Бранковић у Срему, који ту долазе 1465. године (те године Вук Гргуревић је добио на управу Купиник и Беркасово). Чудно је да је ово раздобље, од смрти патријарха Арсенија II (1463) до обнављања Пећке патријаршије (1557), за православну цркву у Срему толико плодоносно, јесте истовремено и најтеже доба у историји Српске православне цркве.