Кулин Бан - Жали Заре да Жалимо

Жали Заре да Жалимо, како ће се раздвојимо.
Ти од мене, ја од тебе, ја ће идем на далеко.
Ја ће идем на далеко, на далеко, бело Врање.
Ће се пишем у кумите, у кумите, млад кумита.

Па ће узмем кралску сабљу и тоj кралско све оружје.
Па ће идем ч'к у Пчињу, ч'к у Пчињу Прешевказу.
Па ће пређем Вардар воду, Вардар воду б'ш голему.
Ће се тепам с тија Турци, с тија Турци Aрнаути.

Жали плачи да жалимо к'д ће слунце да огреје.
К'д ће слунце да огреје ти помисли од Бога је.
Ти да знајеш то је мојо, то је мојо бело лице.
Ти да знајеш то је мојо, то је мојо бело лице.

К'д ће ветар да подувне ти помисли од Бога је.
Па ти рекни то је моја, то је моја блага душа.
К'д ће роса да зароси ти помисли од Бога је.
Па ти рекни тоj су моје, тоj су моје гробне слузе

• Category

  • Music