<?xml version="1.0" encoding="utf-8" ?><transcript><text start="8.87" dur="3.6">Ћелија је основна јединица грађе свих живих бића.</text><text start="13.8" dur="2.639">Све ћелије имају три заједничка својства</text><text start="16.439" dur="2.12">без обзира на врсту ћелије.</text><text start="19.22" dur="5.78">Све ћелије имају ћелијски омотач који раздваја
унутрашњост ћелије од окружења,</text><text start="26.04" dur="2.96">затим, цитоплазму, која је налик на желатинасту течност,</text><text start="29.4" dur="3.2">и ДНК која је ћелијски генетски
материјал.</text><text start="35.2" dur="2.58">Постоје две врсте ћелија.</text><text start="39.48" dur="3.52">Прва је еукариотска ћелија.</text><text start="43.1" dur="1.69">Оне имају органеле.</text><text start="44.79" dur="3.2">То су једро и остале органеле.</text><text start="49.2" dur="3.52">Еукариотске ћелије су напредније, сложеније,</text><text start="52.72" dur="2.68">баш оне су у биљкама и животињама.</text><text start="57.31" dur="3.63">Друга врста су прокариотске
ћелије.</text><text start="60.94" dur="3.84">Оне немају једро ни органеле са властитим мембранама.</text><text start="64.78" dur="4.78">Оне имају генетски материјал, али
није садржан у једру.</text><text start="69.98" dur="3.1">Прокариотске ћелије улазе у грађу једноћелијских</text><text start="73.09" dur="3.44">организама, као што су бактерије.</text><text start="80.28" dur="1.88">Дакле, шта су органеле?</text><text start="82.7" dur="2.3">Реч органела значи &amp;quot;мали орган.&amp;quot;</text><text start="86.48" dur="5.22">Органеле су делови ћелије који имају јединствене улоге.</text><text start="92.86" dur="4.1">Почнимо са једром,
контролним центром ћелије.</text><text start="98.67" dur="3.9">Једро садржи ДНК, то јест генетски
материјал.</text><text start="103.18" dur="2.88">ДНК одређује шта ћелија треба да уради</text><text start="106.06" dur="2.1">и како ће то учинити.</text><text start="108.68" dur="5.259">ДНК се налази у спиралном навоју - хроматину унутар ћелијског једра.</text><text start="116.38" dur="1.96">Када је ћелија спремна за деобу,</text><text start="118.34" dur="4.16">ДНК се кондензује и настали облик се зове хромозом.</text><text start="126.9" dur="3.2">Једро такође садржи и једарце,</text><text start="130.82" dur="2.64">у ком настају рибозоми.</text><text start="136.36" dur="2.78">Када рибозоми напусте једро,</text><text start="139.14" dur="2.74">они ће имати важну улогу синтезе,</text><text start="141.88" dur="2.32">то јест, стварања беланчевина.</text><text start="147.87" dur="4.04">Изван једра, рибозоми и остале органеле</text><text start="151.91" dur="3.85">плутају у цитоплазми, која је желатинаста течност.</text><text start="158" dur="3.7">Рибозоми могу слободно да плутају у цитоплазми</text><text start="162.34" dur="5.74">или да се прикаче за ендоплазматични ретикулум, скраћено ЕР.</text><text start="168.68" dur="2">Постоје две врсте ЕР:</text><text start="170.68" dur="3.47">грануларни ЕР који има рибозоме прикачене за себе</text><text start="174.15" dur="3.93">и глатки ЕР који нема рибозоме.</text><text start="180.04" dur="2.5">Кроз омотач ендоплазматичног</text><text start="182.55" dur="3.78">ретикулума не могу да пролазе једињења</text><text start="186.33" dur="3.21">као што су беланчевине које су претходно синтетизовали рибозоми.</text><text start="192.1" dur="2">Беланчевине и друга једињења</text><text start="194.1" dur="2.75">излазе из ендоплазматичног ретикулума</text><text start="196.85" dur="1.76">у малим везикулама,</text><text start="200.15" dur="3.66">а њих потом Голџијев апарат, још називан и Голџијево тело</text><text start="203.81" dur="1.66">прима.</text><text start="206.959" dur="4.051">Док се беланчевине крећу кроз Голџијево тело,</text><text start="211.01" dur="2.2">стичу облике које ћелија може да користи.</text><text start="215.87" dur="4.36">Голџијево тело то ради тако што слаже беланчевине у искористиве облике</text><text start="220.23" dur="3.32">или спајањем беланчевина са другим једињењима</text><text start="223.55" dur="1.2">као што су липиди</text><text start="225.7" dur="1.44">или угљени хидрати.</text><text start="230.22" dur="4.08">Вакуоле су врећасте органеле које складиште различита једињења.</text><text start="234.95" dur="4.2">Овде, у овој биљној ћелији, централна вакуола складишти воду.</text><text start="243.16" dur="1.98">Назад у животињској ћелији</text><text start="245.14" dur="3.04">уочићете органеле које се зову лизозоми.</text><text start="248.7" dur="2.7">Лизозоми су складишта смећа</text><text start="251.4" dur="2.96">која примају у себе оштећене или истрошене делове ћелије.</text><text start="255.09" dur="4.35">У њима су ензими који разлажу тај ћелијски отпад.</text><text start="260.86" dur="4.04">Митохондрије су органеле које су енергијске централе</text><text start="264.91" dur="1.8">и за животињску и за биљну ћелију.</text><text start="268.33" dur="3.26">Током поступка који се зове ћелијско дисање,</text><text start="271.59" dur="3.03">митохондрија ствара АТП молекуле</text><text start="274.62" dur="3.32">који су обезбеђивачи енергије за све ћелијске активности.</text><text start="279.96" dur="1.94">Ћелије којима је потребно више енергије</text><text start="281.9" dur="1.84">имају више митохондрија.</text><text start="286.229" dur="3.371">У међувремену, ћелија и даље има свој облик,</text><text start="289.6" dur="1.8">а то је због цитоскелета.</text><text start="292.4" dur="3.3">Цитоскелет чине кончасти микрофиламенти</text><text start="295.7" dur="1.76">који су беланчевинасте грађе</text><text start="298.42" dur="4.02">и микротубуле - танке, шупље цевчице.</text><text start="305.18" dur="1.24">Неки организми,</text><text start="306.43" dur="4.03">на пример биљке, су фотоаутотрофни</text><text start="310.46" dur="2.48">што значи да користе сунчеву светлост за стварање енергије</text><text start="316.26" dur="3.08">и они имају органеле које се зову хлоропласти.</text><text start="320.08" dur="3.48">У њима се дешава фотосинтеза.</text><text start="323.57" dur="3.24">Хлоропласти су зелени јер садрже зелен пигмент</text><text start="326.81" dur="1.45">хлорофил.</text><text start="330.8" dur="4.03">Биљне ћелије имају ћелијски зид
изван својих ћелијских мембрана.</text><text start="334.83" dur="3.21">Зид обликује, подупире и штити биљну ћелију.</text><text start="339.26" dur="2.76">Животињске ћелије немају ћелијски зид.</text><text start="343.8" dur="4">Постоји много наставака које имају само одређене ћелије.</text><text start="348.53" dur="1.47">Ево само неколико примера..</text><text start="350.1" dur="5.9">Код људи, на пример, на дисајним путевима су трепљасте ћелије</text><text start="356.46" dur="2.98">Трепље су микроскопске творевине налик власима косе</text><text start="359.44" dur="2.06">које могу да се крећу таласасто.</text><text start="361.88" dur="6.26">То омогућава да се за њих закаче честице које ћете касније искашљати.</text><text start="372.009" dur="3.691">Још једна јединствена структура у неким ћелијама је бич.</text><text start="375.8" dur="2.249">Неке бактерије имају бич.</text><text start="378.049" dur="5.73">Бич је као мали реп који помаже ћелији да се креће.</text><text start="384.56" dur="3.26">Једина људска ћелија која има бич</text><text start="387.82" dur="1.78">је сперматозоид.</text><text start="391.549" dur="1.92">Укратко запамтите:</text><text start="394.34" dur="6.139">еукариотске ћелије су биљне и животињске ћелије са једром и органелама које имају омотач.</text><text start="402.54" dur="5.28">Док прокариотске ћелије чине једноћелијске организме без свега наведеног.</text><text start="409.7" dur="5.16">Све ћелије имају ћелијски омотач, цитоплазму и генетски материјал.</text><text start="416.799" dur="3.04">И иако само биљне ћелије имају
хлоропласте</text><text start="419.839" dur="3.32">и биљне и животињске ћелије имају митохондрије.</text></transcript>