Ћелија је основна јединица грађе свих живих бића.Све ћелије имају три заједничка својствабез обзира на врсту ћелије.Све ћелије имају ћелијски омотач који раздваја унутрашњост ћелије од окружења,затим, цитоплазму, која је налик на желатинасту течност,и ДНК која је ћелијски генетски материјал.Постоје две врсте ћелија.Прва је еукариотска ћелија.Оне имају органеле.То су једро и остале органеле.Еукариотске ћелије су напредније, сложеније,баш оне су у биљкама и животињама.Друга врста су прокариотске ћелије.Оне немају једро ни органеле са властитим мембранама.Оне имају генетски материјал, али није садржан у једру.Прокариотске ћелије улазе у грађу једноћелијскихорганизама, као што су бактерије.Дакле, шта су органеле?Реч органела значи "мали орган."Органеле су делови ћелије који имају јединствене улоге.Почнимо са једром, контролним центром ћелије.Једро садржи ДНК, то јест генетски материјал.ДНК одређује шта ћелија треба да урадии како ће то учинити.ДНК се налази у спиралном навоју - хроматину унутар ћелијског једра.Када је ћелија спремна за деобу,ДНК се кондензује и настали облик се зове хромозом.Једро такође садржи и једарце,у ком настају рибозоми.Када рибозоми напусте једро,они ће имати важну улогу синтезе,то јест, стварања беланчевина.Изван једра, рибозоми и остале органелеплутају у цитоплазми, која је желатинаста течност.Рибозоми могу слободно да плутају у цитоплазмиили да се прикаче за ендоплазматични ретикулум, скраћено ЕР.Постоје две врсте ЕР:грануларни ЕР који има рибозоме прикачене за себеи глатки ЕР који нема рибозоме.Кроз омотач ендоплазматичногретикулума не могу да пролазе једињењакао што су беланчевине које су претходно синтетизовали рибозоми.Беланчевине и друга једињењаизлазе из ендоплазматичног ретикулумау малим везикулама,а њих потом Голџијев апарат, још називан и Голџијево телоприма.Док се беланчевине крећу кроз Голџијево тело,стичу облике које ћелија може да користи.Голџијево тело то ради тако што слаже беланчевине у искористиве обликеили спајањем беланчевина са другим једињењимакао што су липидиили угљени хидрати.Вакуоле су врећасте органеле које складиште различита једињења.Овде, у овој биљној ћелији, централна вакуола складишти воду.Назад у животињској ћелијиуочићете органеле које се зову лизозоми.Лизозоми су складишта смећакоја примају у себе оштећене или истрошене делове ћелије.У њима су ензими који разлажу тај ћелијски отпад.Митохондрије су органеле које су енергијске централеи за животињску и за биљну ћелију.Током поступка који се зове ћелијско дисање,митохондрија ствара АТП молекулекоји су обезбеђивачи енергије за све ћелијске активности.Ћелије којима је потребно више енергијеимају више митохондрија.У међувремену, ћелија и даље има свој облик,а то је због цитоскелета.Цитоскелет чине кончасти микрофиламентикоји су беланчевинасте грађеи микротубуле - танке, шупље цевчице.Неки организми,на пример биљке, су фотоаутотрофништо значи да користе сунчеву светлост за стварање енергијеи они имају органеле које се зову хлоропласти.У њима се дешава фотосинтеза.Хлоропласти су зелени јер садрже зелен пигментхлорофил.Биљне ћелије имају ћелијски зид изван својих ћелијских мембрана.Зид обликује, подупире и штити биљну ћелију.Животињске ћелије немају ћелијски зид.Постоји много наставака које имају само одређене ћелије.Ево само неколико примера..Код људи, на пример, на дисајним путевима су трепљасте ћелијеТрепље су микроскопске творевине налик власима косекоје могу да се крећу таласасто.То омогућава да се за њих закаче честице које ћете касније искашљати.Још једна јединствена структура у неким ћелијама је бич.Неке бактерије имају бич.Бич је као мали реп који помаже ћелији да се креће.Једина људска ћелија која има бичје сперматозоид.Укратко запамтите:еукариотске ћелије су биљне и животињске ћелије са једром и органелама које имају омотач.Док прокариотске ћелије чине једноћелијске организме без свега наведеног.Све ћелије имају ћелијски омотач, цитоплазму и генетски материјал.И иако само биљне ћелије имају хлоропластеи биљне и животињске ћелије имају митохондрије.