Београд за памћење

У Београду никад није досадно! Шта је то што посебно има Београд?

Кад жудње нису узајамне,
пољупци се претварају у уједе
и у очима града
узалуд тражиш своје исчезло лице.
Београдски излози
вриште нањушивши Глад
иза чврсто стиснутих усана
неких нових загрљених парова,
сраслих у својим немирима,
пролисталих из тла које им измиче
И из зла времена.

Дошљаку с памћењем у крви,
простирком од жеженог злата
град отвара двери до својих тајних одаја:
књигама које неме говоре
Музиком која завештава своје одјеке
музама, уместо људима
да јој упамте простор и време.

Бестидне горопади
оргијају у спарушеним главама сунцокрета.
Ветрови им повијају стабљике у пијаној игри.
Врхови планина безгласно умиру
у сонати сопствене спознаје.
по бушењу крај друмова,
незнани путник препознаје њихова имена.
Тражити свој лик у потамнелом стаклу излога,
исто је што И скалпелом правити рез
по опни мождане мрене срасле с чулом вида
једном, кад ни 'довиђења' нисмо могли рећи.

Возачи полуделог времена не газе птице,
већ девојке крилате, узлетеле над плочницима
расуте косе попут свиле
којом у вечности везу покрове
за своје уснуле драгане.

Гори небо изнад ушћа
у визијама сликара
галопирају нови векови над реком
неки други светови којих нема
у окнима без светлости
града који нестаје.

Category:

People & Blogs

Tags:

• Zwezdica

[beograd4ever]

Биће тога још!

[witch2native]

jel ima jos nesto

svidja mi se zika