Биографија
Рођен у Алексинцу, од трећег месеца живи у селу Печењевце, као врло млад је прешао у Лесковац због незапослености. Био је боем, а српски лист „Курир" га чак назива и првим боемом српске народне музике.[1] Четири пута се женио. Иако је алкохол био највећи непријатељ његовог здравља, до последњег дана је пио. Дуго се мучио са раком простате, али се није придржавао савета лекара.
Тома Здравковић је био човек који би једнога дана био екстремно богат, а већ следећег није имао ни за хлеб и млеко. Верује се да када је умро, није имао пара ни за сахрану, јер је наводно све потрошио на пороке. Умро je 30. септембра 1991. године у Београду, где је и сахрањен на Централном гробљу.
[уреди]
Каријера
Своју певачку каријеру је започео прво у Лесковцу, а затим и у Београду, у кафанама. У почетку је имао врло мало успјеха,[2] али је као већ искусан певач дочекао еру масовне производње плоча и касета, те је врхунац своје славе доживео 1980их.
У већини његових песама, виолина даје меланхоличну атмосферу. Углавном је текстове за песме сам писао и скоро увек су биле аутобиографске. Реч је о кафанским, љубавним песмама, којима додатни дух даје његов умирујући глас, у којима се углавном говори о неузвраћеним љубавима и патњама.
Иза себе је оставио мноштво песама које су и дан данас велики хитови. Неке од најпознатијих су „Да л' је могуће", „Бранка", „Дотак'о сам дно живота", „Кафана је моја судбина", „Проклета недеља" итд.
Томин велики пријатељ Кемал Монтено је написао песму о њему, коју је Тома снимио, „Песме моје".
Његов рођени брат, Новица Здравковић, је такође певач народне музике.
ko kaze da nema vanzemaljaca
MrMiki0103 1 month ago
svaka rec mu je poezija
ercha82 3 months ago
Hvala ti majstore na ovim legendarnim snimcima !
Veliki pozdrav
MultiGodzila 4 months ago