Moje srce nije podeljeno, ono je u mojim grudima, ali je deo mene zauvek ostao u
rodnom Maroku, kaže Muhamed Harmuš u emisiji "Naši stranci". Ekonomista Muhamed
Harmuš zaposlen u ambasadi Maro
ka je iz rodnog grada Fesa u Maroku u Beograd došao
pre 43 godine. U emisiji govori o svojoj domovini , zemlji čiji " su koreni u Africi, a grane u
Evropi" sećajući se svog putovanja brodom preko Gibraltara, a zatim vozom od Španije do
Jugoslavije sve do Beogarada u kome je ostao. Muhamed priča o svom životu , porodici, deci,
odnosima Srbije I Maroka.
MUHAMED HARMUŠ
Naš stranac, Marokanac Muhamed Harmuš je više dve trećine svog života proveo sa nama pa Srbiju smatra svojom zemljom. „ I Maroku je moja zemlja. Tamo su moji koreni, moje detinjstvo, mladost. Deo moje duše zauvek je ostao u Maroku." - priča Muhamed umekšavajući suglasnike našeg jezika.
Maroko je biser Magreba, koji čine zemlje severne Afrike smeštene zapadno od Nila. U Maroku se prepliću arapska tradicija, živopisni afrički običaji i prozapadnjački mentalitet mlađih generacija. Maroko je zemlja plodnih ravnica, zelenih oaza usred nepregledne Sahare i visokih vrhova Atlasa na kojima se i leti belasa sneg pa Maroko zovu i „afrička Švajcarska". Kad se slici doda 3.000 km atlantskih i preko 500 km mediteranskih obala jasno je zašto je Maroko čudesno privlačna zemlja.. "Maroko je još u osmom veku osnovao Idriz, čovek iz porodice proroka Muhameda. Njegov naslednik Idriz drugi utemeljio je grad Fes. Tamo od 859. godine do danas studenti uče na najstarijem univerzitetu na svetu. 1666. godine Fes je postao prva prestonica dinastije koja i danas vlada Marokom. Ponosim se što je Fes moj grad. Tamo sam proveo najlepše godine mladosti i školovanja. Kad uđem u uske krivudave uličice prepune ljudi, džamija, začina, mirisa, zlata, kože, tkanina, marama i kapa , među kojima se ističe crveni fes, je znam da sam kod kuće. Putnicima namernicima se čini da su se vratili u srednji vek."
Muhamed je dobio stipendiju za studije u Jugoslaviji. Brodom je stigao u Španiju prešavši Tarikovu planinu- Gibraltar, moreuz imena vojskovođe Džebel al-Tarika, koji je početkom osmog veka osvajao Pirinejsko poluostrvo. Muhameda, osvajača ovog dela Balkana drugog januara 1965. godine u Beogradu je dočekao visok sneg. Zbog praznika su iz ambasade poslali čuvara da mu pomogne. Jedva su našli krevet u hotelu. Recepcionar je pomalo znao francuski. Ponudio da Marokanca nauči da srpski kaže dobro jutro. Muhamed se preslišavao da ne zaboravi reč. Sutradan je recepcionar pozvao spremačice i tražio da Muhamed pokaže šta je naučio. Žene su se smejujile, a Muhamed je mislio da mu je loš izgovor. Tek kad se sreo sa zemljacima i pohvalio se znanjem shvatio je da sočno psuje i zacrveneo se od stida.
Zemljak ga nagovorio da upiše ekonomiju.Tokom studija bio je posvećeni član AIESECa s kojim je prvo došao u Novi Sad i prespavao u domu Ferijalnog saveza u podnožju petrovaradinske tvrđave, na kojoj je uživao slušajući tamburaše Janike Balaža. Sa AIESECom je obišao Evropu.
Posle završenog fakulteta ekonomista Harmuš je magistrirao. Od doktorskih studija je odustao kad se oženio i dobio decu. Sin Tarik, elektroinženjer- traži posao, a ćerka Lejla, diplomirani filolog, radi sa ocem u ambasadi Maroka.
Srele smo se sinoć u kristalnoj dvorani hotela Hajat u Beogradu. Lejla je pomagala da ambasada bude sjajan domaćin na proslavi dana državnosti, 30-og jula, kada 1999. godine krunisan kralj Muhamed VI- reformator Maroka.
Lejlin otac, Muhamed Harmuš nije bio u Beogradu. Pre neki dan je na poziv Ministarstva za dijasporu Maroka otputovao u Rabat, beli kraljevki grad. Danas će Muhameda i druge istaknute Marokance iz rasejanja primiti suveren lično.
Naš stranac će u Maroku, u porodičnoj kući i kod brojne braće i sestara ostati narednih mesec dana. Raduje se što će opet gledati plavo nebo obasjano milijardama svetlucavih tačaka. To uzbudljivo nebo rodnog Maroka ovde mu najviše nedostaje.
Loading...
10:03
Nasi stranci - Muhamed Harmus pt1by Nasistranci523 views
Link to this comment:
All Comments (0)