Bog nam dao a sve nam je dzaba

Lepota prirode kakavu je teško zamisliti. Bistre brdske rečice koje izbijaju iz krečnjačkih stena. Tihe sene srednjovekovnog manastira , kovačka radionica u centru sela gde majstor jednoličnim udarcima po vrelom metalnom otpadu pravi raonike , popravlja mašine ... Ambijent srpskog sela kakavo je bilo pre stotinu godina ... ili ne naš sasvim ?
Meka, raskvašena zemlja lako je popušta pod udarcima motika. Nema ni reči o nekom motokultivatoru, nekoj priručnoj mehanizaciji. Za tako nešto nema novca - a čak i kada bi ga bilo -- posedi su ustinjeni, rascepkani po brdima - intenzivno bavljenje ratarskim kulturama ili povrtarstvom ovde je zbog toga u samom startu nemoguće. Postoje samo male nenavodnjavanje parcele -- pasulja, luka, krompira.

Štale su mahom male pravljene za par krava , niskih tavanica , dugih ležišta , ukoliko uopšte i postoji nešto što podseća na ležište. O nekom sistemu izdjubravanja nema ni reči. Stajnjak se izdjubrava na kraju štale -- o nekoj obradi, kompostiranju, nema ni reči.

Category:

Education

Tags:

• Bog
• nam
• dao
• sve
• je
• dzaba
• Prirodne
• ljepote
• Crne
• Gore
• Srbija
• Balkan

[milos1807]

lepo