Na Rubu Znanosti - Miroljub Petrović i Branislav Mihajlović (1/6)

No description available.

Category:

People & Blogs

Tags:

• Na
• Rubu
• Znanosti
• HRT
• Hrvatska
• Damir
• Gal
• cpsbl
• Zagreb
• Dalmacija
• Vukovar
• Nova
• TV

[ZaJeBaNt100]

Miroljube i Branislave svaka vam cast...samo napred...!!!

[igorchilo]

Samo napred, podržavam rad Miroljuba i Branislava (i ostalih sličnih njima)

[marsovac73]

@rokipnm

Evolucionisti ne teoretišu o nastanku života, jer se time ne bave.

Genetika je dokazala nasledna svojstva kroz vreme, pošto veliki deo gena u ćeliji ne služi ničem, odnosno pasivan je, dok su neki aktivni. Na lancu DNK je može jasno očitati poreklo određene vrste, njene promene kroz vreme, šta je uticalo na opstanak ili izumiranje...upoređivanjem. Jednostavno istorija je zapisana u genu. Zato sam rekao da fosili nisu neophodni, oni su samo dokaz plus na sve to.

[rokipnm]

@rokipnm krokodil bi bio ozbiljno ugrožen. A ti paraziti su jedina hrana ptice zviždavke Drugim rečima, dve životinje su potrebne jedna drugoj, i to u isto vreme. U protivnom, ni jedna vrsta ne bi mogla da preživi.Simbioza se ne vezuje samo za životinjsko carstvo.Često se događa da se u simbiotskom zagrljaju nađu životinje i biljke, opet na obostranu korist.Takav je primer juka moljca36 i biljke juka.Ni biljka ni životinja ne bi mogle da opstanu da nisu nastali tačno u isto vreme.

[rokipnm]

@rokipnm stariji od 10 000 godina, možda i malo manje, ali nikako ne može biti star 4,5 milijardi godina.9. SIMBIOZA. Simbioza se definiše kao „zajednički suživot dva različita organizma koji imaju odnos uzajamne koristi." Postojanje nekoliko simbiotičkih odnosa u prirodi predstavlja pravi problem evolucionistima.Na primer, krokodil iz reke Nil dozvoljava maloj ptici, egipatskoj zviždavki, da mu ulazi u usta i čisti zube od štetnih bakterija. Kada zviždavka ne bi istrebila ove uljeze,

[rokipnm]

@rokipnm onda će se u roku od 10 000 godina obrazovati sloj debljine od 4 inča. U roku od 100 000 godina sloj će biti debljine 40 inča; za milion godina sloj debljine 3,3 stope; za milijardu godina, sloj debljine od 6,3 milje; a za 4,5 milijardi godina (koliko je Mesec, navodno, star) bio bi formiran sloj debljine od 28 milja."Međutim, kada se lunarni modul spustio na Mesec, astronauti su izmerili sloj prašine koji je bio dubok od „jedne osmine inča do 3 inča sto ukazuje da Mesec nije

[rokipnm]

@rokipnm Njihove teorije delimično je podržao i R. A. Litlton (R. A. Lyttleton) sa univerziteta u Kembridžu. Evo spekulacija gospodina Litltona:„Pošto na Mesecu nema atmosferskog omotača, njegova površina je izložena direktnom zračenju.Zbog toga,snažno ultraljubičasto i radioaktivno zračenje uništava naslage stena na površini i pretvara ih u prašinu. Godišnje se stvara sloj debljine od nekoliko hiljaditih delova inča. Ako se, recimo, svake godine formira sloj prašine debljine od 0,0004 inča

[rokipnm]

@rokipnm putanjom kroz svemir, padala meteorska prašina. Svojim metodama izračunali su koliko je prašine palo na Mesec tokom poslednjih 4,5 milijardi godina.Kako su smatrali da je Mesec veoma star, na njemu su očekivali veliku količinu prašine.Zaključili su da bi lunarni modul potonuo u prašinu kada bi se spustio na površinu Meseca.Zbog toga su na stajni trap modula postavili velika stopala u obliku diska, koja su modulu trebalo da obezbede da pod svojom težinom ne propadne u prašinu.

[rokipnm]

@rokipnm trajan proces i da se odigrava istim tempom kao što je to bilo u prošlosti.Ukoliko je ovo tačno, onda je pre samo 100 000 godina Sunce bilo dva puta veće nego danas; a pre 20 miliona godina površina Sunca bi dodirivala Zemlju i ona bi bila usijana kao žeravica.34 g) Meteorska prašina na Mesecu Naučnici koji su pripremali spuštanje američkog lunarnog modula na površinu Meseca smatrali su da je Mesec star otprilike 4,5 milijardi godina. Znali su da je na Mesec, koji se kretao svojom

[rokipnm]

@rokipnm e) Meteorska prašina na Zemlji.„Ne može se sasvim precizno izmeriti akumulacija meteorske prašine na površini Zemlje, međutim, današnji priliv ove svemirske prašine proizveo bi na Zemljinoj površini u toku milion godina sloj debljine od jedne osmine inča, odnosno u proteklih 5 milijardi godina sloj debljine 54 stope"33 f) Sažimanje Sunca. Godine 1980, dvojica naučnika otkrili su da „... Sunce svakih sto godina izgubi 0,1 posto od svog obima..." Oni veruju da je ovo „skupljanje"

[rokipnm]

@rokipnm d)Rast populacije. Veoma česta tvrdnja u evolucionističkim teorijama je da je čovek evoluirao pre otprilike milion godina. Ti prvi ljudi su se množili, kako tvrdi teorija, do tačke na kojoj danas imamo četiri milijarde ljudi na Zemlji.„Ista ona populacijska statistika koja proriče tobožnje ozbiljne probleme u budućnosti daje nam ndikacije o, u prošlosti prilično bliskom, nastanku čoveka..Inicijalna populacija od samo jednog ljudskog para, sa stopom rasta od 2 procenta godišnje

[rokipnm]

@rokipnm nastala pre 50 miliona godina. Znači da bi svakih 20 000 godina u okean istekla ukupna količina nafte koju poseduje planeta

c) Helijum. Kada biljni i životinjski svet umire pa se posle toga raspada, u atmosferu se ispušta izvesna količina helijuma. Računajući, na osnovu radioaktivnog raspadanja, stopu priliva helijuma u atmosferu, starost Zemlje iznosi negde oko 10 000 godina čak i da uzmemo u obzir da se izvesna količina helijuma oslobodi iz atmosfere u otvoreni svemir.