Како е убиен Кочо Рацин (1908-1943)

Loading...

Sign in or sign up now!
Alert icon
Upgrade to the latest Flash Player for improved playback performance. Upgrade now or more info.
21,201
Loading...
Alert icon
Sign in or sign up now!
Alert icon

Uploaded by on Apr 4, 2008

Код од 05.11.2007 на a1.com.mk

Основоположникот на македонската литература Кочо Солев Рацин, роден е во Велес на 20 декември 1908 година во семејството на Марија и Апостол Солеви. Притиснат од сиромаштијата и потребата од работна рака во грнчарската работилница на татко му, во 1918 година го напушта редовното школување, но не и конечна разделба со книгата и учењето. Продолжува да се самообразува. Како член на СКОЈ и КПЈ, во 1928 година учествува во работата на IV Конгрес на партијата во Дрезден. Од истата година датира неговата младешка љубов кон Рахилка Фирфова која го инспирира да ги напише своите љубовни стихови со крв и мастило на 31 дописна картичка и стихозбирката "Антологија на болката" останата во ракопис. Есента истата година ги објавил своите први стихови напишани на српско-хрватски јазик "Синови глади" и "Резултат". Во 1930 година во сараевското списание "Снага" ги објавил песните "Из фабрике", "У предвечерје", "Челичном строју" и "Бити човек". Во периодот околу 1931 година го започнува својот роман "Афион" од кого се сочувани само фрагменти. Во загребската "Литература" во 1932 година го објавува есејот "Хегел". Соработувал со студентите на Филозофскиот факултет и работничката младина во Скопје и со нив заедно го издал поетскиот зборник "1932" во кој е објавена една од неговите најсилни песни "Ватромет".
Времето поминато во затворот во Сремска Митровица (1934-1936) за него всушност претставува универзитетско и национално образование. Од дружењето со затворениците Моша Пијаде, Родољуб Чолаковиќ, Огњан Прица и др. меѓу другото научил и дека најважно и најдобро е да пишува на мајчин македонски јазик. Песната "До еден работник", прва на македонски, ја објавил во загребското списание "Књижевник".
Во 1939 година во Самобор близу Загреб, во печатницата на Драгутин Шпулер ја печати стихозбирката "Бели Мугри" во 4.000 примероци и ја растура по цела тогашна Југославија и во Пиринска Македонија. Пред војната еден период работи во Софија и живее заедно со својот сограѓанин и истомисленик Коле Неделковски.
Во 1943 година се враќа во Скопје и во пролетта заминува во партизани, во одредот "Кораб". Станува уредник на партизанскиот весник "Илинденски пат" и подготвува две збирки на македонски народни песни. Трагично, под сеуште неразјаснети околности загинал на планината Лопушник на 13 јуни 1943 година.
Остана да го паметиме како поет, раскажувач, романсиер, преведувач, есеист, публицист, критичар, историчар, фолклорист, филозоф, револуционер и космопилот. Неговата личност и дела се глас, свест, традиција, симбол и препознавање на целиот македонски народ.

Koco Solev Ratcin is the most revered poet and is the founder of Macedonia's modern poetry. Born in Veles in 1908 to a poor family, Ratcin was encouraged by his parents to study art and literature His father Apostol was a poor potter who taught Ratcin the pottery trade.

In his youth, Ratcin participated in the progressive movement that propagated a Communist ideology. During this period, he wrote Antologia na bolkata (Anthology of the pain). In 1931, he published an essay on a famous German philosopher, Hegel, in the magazine "Literatura" in Croatia and was named the miracle of Veles. He was only 23 years old at the time.

His book Beli Mugri (White Dawns), immediately attracted the interest of the public and was considered a culmination of the poet's cry for justice as it emerged from the pain and sufferings of the Macedonian people. In May 1943, Ratcin joins to the workers party in the same time when he published his first anthology of the folk songs dedicated to liberation of Macedonia. Kosta Solev Ratcin was killed on June the 13, 1943. Today, important institutions and international manifestations carry his name. The anthology White dawns is foreseen also in the Golden Library of chosen European books which is an UNESCO initiative. Today, in the center of his native city of Veles, lie monuments in his remembrance. One such monument is a nightingale that sings with its eyes closed. Also, in honor of Ratcin, an annual international festival for poety is held here in Veles.

more tags: Kocho Ratsin Throughout the Pirin Macedonia

  • likes, 1 dislikes

All Comments

Adding comments has been disabled for this video.

Alert icon
0 / 00Unsaved Playlist Return to active list
    1. Your queue is empty. Add videos to your queue using this button:
      or sign in to load a different list.
    Loading...Loading...Saving...
    • Clear all videos from this list
    • Learn more