www.zlatkogriva.com
ŠTO TE TATA PUŠTA SAMU?
/sa Lp-a "Sto te tata pusta samu" PGP RTB 1988/
Imaš 14 tek i tražiš neki lek,
il recept koji daje odgovor na sve.
Mama brine se, tata brine se.
U očima vide tvoje namere.
O...
a što te tata pušta samu?
Oblačiš farmerice pomalo iscepane.
Kupiš svoj džeparac i odlaziš u grad.
Mama moli te, tata kune te.
Nije tako bilo kad je on bio mlad.
O...
a što te tata pušta samu?
Osećaš se fino, sve je ludo baš.
Piješ, pušiš, ne valjaš.
A sve je počelo kao rockersko zavitlavanje novokomponovanih turbo-folkera, heavy obradom stupidarija Lepe Brene "Sitnije Mile, sitnije". Pomenuta pesma objavljena je na singl formatu gramafonske ploče u do tada neverovatnih 120.000 primeraka. Ako je verovati prisećanju tadašnjeg muzičkog urednika najvećeg Jugoslovenskog diskografa JUGOTONA, Siniše Škarice, čak je i album Zdravka Čolića kasnio zbog ovog singla.
Zahvaljujući legendi Jugoslovenskog rock-novinarstva Karolju Kovaču, (kojeg u tim danima zovu i šestim članom "Grive") medijski uspeh ove pesme obezbeđuje sastavu i snimanje albuma za zagrebački Jugoton. Provokativno naslovljen prvenac "Kog sam đavola tražio u tebi" sintezu rockerskog mačoizma i energije gitarskih rifova vizuelno je predstavio Marvelovskim pristupom kroz strip izdanje omota sa mitskim varvarinom Konanom u glavnoj ulozi. Pomalo "sirov" zvuk na prvom albumu ostvaren je namerno, pod uticajem glavnih aktera na "tvrdokornoj" rock sceni sredine osamdesetih. Centralna figura "Grive", autor i pevač (nekada i bubnjar) Zlatko Karavla je međutim đak "stare" škole: omiljena boja mu je duboko purpurna, i veruje da je let olovnim dirižablom moguć. Postulati postavljeni na delima Deep Purple i Led Zeppelin, uz ne male uticaje američkog West Coast stila pratiće sva potonja izdanja Grive.
Samo evociranje uspomena sa koncerata, promocija i žurki dokazuje koliko je "GRIVA" značajan rock sastav u Jugoslovenskom smislu. Listing fajlova sa prigodnog multimedijalnog diska, pregledavanje novinskih članaka i fotografija, prepričavanje anegdota međutim ostavlja gorak ukus: bend koji je mogao da bude YU-WHITESNAKE nezasluženo je ostao u senci prvenstveno ne prihvatajući zelenaške organizatorske uslove i samim tim odbijajući podršku menadžerskog lobija. A ona je na našoj muzičkoj čaršiji značajnija od medijske. Odnosno ona je preduslov medijskoj podršci.
Griva je međutim sve podredila produkciji. Studijski radovi na snimanju trećeg albuma, koji je nastao okupljajući "neke nove klince" u sastav benda, i na kojem se kao centralni autor pojavljuje sam Zlatko Karavla trajali su samo 56 sati, ali uz perfektnu pripremu, sa takoreći "namenskim" angažovanjem studijskih muzičara, kako bi se postigao finalni efekat -- sinteza tvrdog rocka sa vojvođanskim motivima. Studio "BARBARO" u Bukovcu pružio je sve tehničke uslove, s tim da su dve pesme, koje su zahtevale "fon" velikog tonskog prostora snimljene u ambijentu Studija "M" Radio Novog Sada sa producentima Janom Šašom, Ivicom Vlatković /danas drugi čovek medijske korporacije "PINK" prim. aut./ i Karoljem Kovačem. Balada monumentalne orkestracije, prepev megahita sastava OMEGA "Devojka biserne kose" i numera "I noćas ću ti doći" daju "panonsku" esenciju albumu koji zasigurno predstavlja vrhunac žanra u nas.
Godine koje slede je period u kojem Griva postaje jugoslovenska koncertna atrakcija, sastav koji nastupa na velikim evropskim festivalima, ali, zarad svojih obožavalaca, nastupiće i u maloj diskoteci u Staparu ili Čurugu. Zahtevi medijske prezentacije, uslovljavaju objavljivanje albuma koji krajem `88 izdaje PGP RTS po preporuci urednika Petra Popovića. "Prosviravanje" ovog izdanja podvodi se pod rubriku "poslednja YU turneja Grive" koja na neki način stavlja i tačku na "predratnu" vojvođansku rock istoriju.
Griva je u ovom slučaju "Obrnula ćurak". Prvih deset godina muzičkog delovanja Zlatka Karavle je umetničko-estetsko delovanje pod patronatom rockerskog provoda, dok drugu deceniju predstavlja neka vrsta "kolažnog" studijskog rada, koji veoma ozbiljne, politički angažovane pesme uz poetske vinjete ljubavnih balada naposletku slaže u zbirku pod naslovom "Pij jedi veseli se...". Istu, kao LP ploču i kasetu objavljuje novosadska privatna izdavačka kuća MEGATON, kako bi se izbeglo eventualno cenzurisanje nekih tekstova.
Svojevrsna vojvođanska rockerska antologija. Na momente mi se javlja snagom poetike jednog J. J. Zmaja i rockerske "romantičarske" obesti čak i u muzički "slabijim" pesmama.
Ali kao da Zlatka čujem u parafrazi maksime, koja me uči karakteru vojvođanskog bića, sačuvavši ponos i skromnost svih ovih godina:
"Nemam ono što bih baš voleo, ali mnogo volem ono što imadem!"
Kamenko Milenković
Loading...
16 videos
OOOOOOOOOO, a sto te tata pusta samuu.......,KGUJEVAC ALE
vg652 2 months ago
sta su se oni picke najebali .. nemozes ni zamisliti :)
91baraba 3 months ago